Parfemski — Glasnik
Za dve nedelje Firenca broji preko 260 brendova, a dva velika imena tamo počinju iz početka
Pitti Fragranze, najvažniji evropski salon nezavisne parfimerije, održava se od 11. do 13. septembra — i ovogodišnje izdanje je manje o novim flankerima velikih kuća, a više o tome ko sme da otvori sopstvenu kuću.
vadeset četvrto izdanje salona Pitti Fragranze zauzeće Stazione Leopolda u Firenci od 11. do 13. septembra. Brojka koju organizatori ističu jeste preko 260 brendova, od kojih oko tri četvrtine dolazi izvan Italije. Za nekoga ko prati parfeme sa police velikih lanaca to zvuči kao statistika bez pokrića, ali Pitti je mesto gde se vidi šta će za godinu ili dve stići do nas — brendovi koji se ovde predstave po pravilu tek posle toga nađu distributera u Evropi.
Tema ovogodišnjeg programa razgovora je „Cura“ — italijanska reč koja istovremeno znači negu, brigu i pažnju. Iza izbora stoji nešto konkretnije od marketinške poetike: granica između parfimerije i nege lica se briše. Sekcija posvećena nezavisnoj kozmetici, uvedena prošle godine, vraća se proširena, a debituje i posebna zona posvećena korejskoj beauty produkciji, rađena sa tamošnjom državnom agencijom za kreativne industrije. Salon koji je decenijama bio isključivo o bočicama sada pravi mesto za kremu i serum.
Ono što ovo izdanje čini vestnijim od uobičajenog jesu dva debija. Daniela Andrier, parfimerka čiji potpis stoji iza velikog dela onoga što je Prada mirisala poslednjih dvadeset godina, prvi put predstavlja sopstvenu liniju od šest mirisa — u Firenci samo pregled, zvanično izlazi kasnije ove godine. Uz nju, dizajner Niccolò Pasqualetti pokazuje tri parfema nastala sa Cristianom Canalijem iz kuće Mane, sa punim izlaskom u oktobru; imena i sastavi se do tada drže u tajnosti.
Program uz sajam vredi pogledati i ako nikad nećete kročiti u Leopoldu, jer se u njemu vidi o čemu industrija razgovara kad misli da je kupci ne slušaju. Na spisku su predavanje kuće Mane o sirovinama kao emotivnom materijalu, izlaganje kuće Givaudan o saradnji sa brendovima, tema o prodaji parfema izvan klasične radnje, i obeležavanje četrdeset godina rada Laure Bosetti Tonatto. Drugim rečima: sirovine, autorstvo, distribucija — tri stvari koje na kraju određuju cenu na etiketi.
Za nas je zanimljiva jedna posledica koja se retko pominje. Nezavisni brendovi sa Pittija gotovo nikad ne stižu u regionalne parfimerije u punom asortimanu, a kad stignu, dođu sa dve ili tri godine zakašnjenja i cenom uvećanom za lanac posrednika. Zato se o njima kod nas najpre sazna preko uzoraka i dekanata, pa tek onda preko police. Ako u oktobru i novembru počnu da vam se po forumima pominju imena koja niste čuli, dobra je šansa da su prvi put pokazana upravo ovih dana u Firenci.
Parfimerka koja je pisala tuđe mirise otvara kuću pod svojim imenom
Daniela Andrier je jedno od onih imena koja publika ne zna, a čije parfeme zna napamet. Njen rukopis obeležio je liniju kuće Prada, a potpisala je radove i za Bottegu Venetu, Gucci i Margielu — uvek kao parfimerka zaposlena kod dobavljača, u sistemu u kome brend uzima ime, a autor ostaje u fusnoti opisa. U Firenci u septembru prvi put pokazuje šest mirisa koji izlaze pod njenom sopstvenom kućom, sa zvaničnim lansiranjem kasnije ove godine; detalji o imenima i sastavima još nisu objavljeni. Potez nije usamljen — poslednjih godina se nekoliko parfimera iz velikih kuća odvojilo i osnovalo svoje brendove, uglavnom zato što nezavisna prodaja preko interneta više ne zahteva ugovor sa lancem parfimerija. Ono što takav prelazak menja nije samo vlasništvo nad formulom nego i brif: parfimer koji radi po porudžbini piše ono što je brend tražio, parfimer koji radi za sebe piše ono što hoće, i to se u bočici oseti. Da li se oseti nabolje, videćemo kad linija izađe — za sada je poštenije reći da je vest u odluci, ne u mirisu.
Pasqualetti sa tri mirisa u oktobar
Dizajner Niccolò Pasqualetti u Firenci pokazuje tri parfema rađena sa Cristianom Canalijem iz kuće Mane, uz instalaciju umesto klasičnog štanda. Zvaničan izlazak je u oktobru; imena i note se do tada ne objavljuju.
Korejska sekcija prvi put na salonu
Pitti Fragranze uvodi zonu posvećenu korejskoj parfimeriji i kozmetici, u saradnji sa tamošnjom agencijom za kreativne industrije. Uz nju se proširuje i sekcija nezavisne nege lica pokrenuta prošle godine.
Američki ogranak priče iz prošlog broja
U kolektivnoj tužbi zbog dogovaranja cena u Sjedinjenim Državama, IFF je u junu pristao na poravnanje od jedanaest miliona dolara, dok postupak protiv ostalih kuća — među njima Givaudan, dsm-firmenich i Symrise — ide dalje. Ročište o odobrenju poravnanja zakazano je za 15. septembar.
Louis Vuitton, otac i ćerka na istoj liniji
Tri nova mirisa iz serije posvećene Kini — Tea Storm, Ink Mark i Moon Tale — potpisuju Jacques Cavallier Belletrud i Camille Cavallier Belletrud. Tea Storm gradi se oko limunske trave, ruže i magnolije nad notom čaja; Ink Mark je drvenast, inspirisan mastilom za kaligrafiju.
Balenciaga u ekstraitu, sa cenom da odgovara
Kuća je predstavila tri ekstraita — Amber Crush, Pink Oud i Vanilla XXL — u punjivim bočicama od sto mililitara, po ceni od dvesta osamdeset pet funti. Vanilla XXL se oslanja na tamnu vanilu sa cimetom i likerskim akordom, Pink Oud na damasknu ružu uz akord ouda.
Nos kao autor
Kad se u opisu parfema na kraju pomene ime parfimera, to nije ukras nego najkorisnija informacija u celom tekstu. Parfimeri po pravilu rade za dobavljače i tokom karijere potpišu radove za desetak nepovezanih brendova, pa se rukopis prepoznaje kroz kuće koje inače nemaju ništa zajedničko: neko gradi kompozicije oko jedne jasne ideje i ostavlja ih prozračnim, neko slaže guste slojeve u kojima se sat vremena otkriva nova nota. Ako vam se dopao parfem, korisnije je potražiti šta je još radila ista osoba nego šta još ima taj brend — brend menja parfimere svake sezone, parfimer ne menja sluh. Spiskovi radova su javni na parfemskim bazama i besplatni su, a štede mnogo probanja na slepo.
Isti parfem, tri zemlje, tri cene
Razlika u ceni istog flakona između Beograda, Beča i Dubaija zna da bude i dvostruka, i skoro nikad nema veze sa kvalitetom tečnosti u njemu. Prvo ide porez: stopa poreza na dodatu vrednost razlikuje se od zemlje do zemlje, a na uvoz izvan carinske unije dolaze i dažbine. Drugo je distribucija — brend retko prodaje direktno, pa se između fabrike i police smesti uvoznik, veletrgovac i lanac, i svaki od njih uzima svoj deo. Treće je politika samog brenda, koji svesno drži različite cene po tržištima prema kupovnoj moći. Zato flakon kupljen na putovanju ume da bude jeftiniji nego kod kuće, i zato cena sa nekog stranog sajta nije merilo da li vas domaća parfimerija „dere“. Merilo je cena istog artikla kod više domaćih prodavaca — sve ostalo je poređenje dve različite priče.
Limitirano izdanje koje to nije
Reč „limitirano“ na kutiji može da znači tri sasvim različite stvari, a brend nije dužan da vam kaže koju. Ponekad je ograničena količina — napravljena je jedna serija i kad se rasproda, gotovo je. Ponekad je ograničen rok — proizvod se prodaje jednu sezonu, pa se povlači, ali se sledeće godine vrati u istom ili blago izmenjenom obliku. A najčešće je ograničeno samo pakovanje: praznična kutija, drugačija etiketa ili boja bočice, dok je tečnost identična redovnoj verziji koja ostaje na polici. Prva vrsta stvarno opravdava žurbu, treća gotovo nikad. Kako ih razlikovati bez najave: proverite da li se isto ime pojavljivalo prethodnih godina, i uporedite spisak nota sa redovnom verzijom. Ako se poklapaju, plaćate kutiju.