Parfemski — Glasnik
Guerlain je jednom od najstarijih bočica dodao godinu u ime, a ime dao novom parfemu
L'Heure Bleue postoji od 1912. Od ovog leta pod tim imenom stoji nova, znatno svetlija kompozicija, dok se original vodi kao L'Heure Bleue 1912 — i baš oko toga se lomi rasprava.
uerlain je u poslednjim danima avgusta uveo u stalnu ponudu novu verziju parfema L'Heure Bleue. Potpisuje je Delphine Jelk, direktorka parfemske kreacije kuće, a od originala Jacquesa Guerlaina iz 1912. preuzeti su motiv i bočica u obliku obrnutog srca — ne i formula. Nova kompozicija se gradi oko ozonskog akorda koji autorka naziva akordom vedrog neba, uz irisovu tinkturu rađenu posebno za ovaj parfem, irisov puter, narandžin cvet, vanilu i ambroksan. Kuća je opisuje kao savremenu ambrastu cvetnu — kategoriju u kojoj danas izlazi pola police.
Sam potez ne bi bio vest da nije reč o ovom imenu. L'Heure Bleue je jedan od nekoliko parfema koji se u svakoj istoriji parfimerije pominju kao prelomni, i decenijama je bio sinonim za gustu, puderastu, pomalo melanholičnu kompoziciju iz vremena pre Prvog svetskog rata. Nova verzija ide u suprotnom pravcu: prozračno, čisto, sa mnogo manje sprudova u kojima se nos gubi. Nije to samo lakša varijanta iste ideje nego druga vrsta parfema pod istim slovima.
Original nije povučen. Prodaje se i dalje, ali se sada u ponudi vodi kao L'Heure Bleue 1912, dok neoznačeno ime pripada verziji iz 2026. Godina u nazivu je sitnica koja menja mnogo: kupac koji zatraži L'Heure Bleue, ili ga naruči preko interneta ne gledajući etiketu, dobiće nešto što sa parfemom iz priča o kome je čitao deli malo više od bočice. U parfemskim zajednicama je zbog toga poslednjih dana bučnije nego obično — najčešća zamerka nije da je nova kompozicija loša, nego da je nije trebalo nazvati tako.
Vredi razumeti i drugu stranu. Klasici starije od jednog veka ionako se ne prodaju u izvornom obliku, jer se sirovine u međuvremenu ograničavaju ili zabranjuju, pa se formula prepisuje svakih nekoliko godina bez najave. Kuća koja umesto tihog prepravljanja izađe sa jasno odvojenom novom verzijom i staroj doda godinu, u tom svetlu radi transparentnije od većine. Pitanje je samo da li je odvajanje sprovedeno dovoljno vidljivo za kupca koji ne prati vesti.
Za nas iz ovoga sledi jedna praktična stvar. Kad se ime obnovi, tržište polovnih i načetih flakona postaje jedino mesto gde se stara verzija još sreće u većim količinama — i istovremeno mesto gde se najlakše pomešaju dve stvari. Ako tražite ono što ste nekad probali, oznaka godine, oblik bočice i spisak nota su tri provere koje traju minut. Ako tražite dobar parfem, a ne uspomenu, novu verziju treba probati bez tereta imena; to je verovatno i jedini pošten način da joj se sudi.
Prvi septembar kao rok koji cela industrija poštuje
Prvog septembra su četiri kuće pustile parfeme istog dana, i to nije slučajnost. Max Mara je uz sedamdeset petu godišnjicu predstavio svoj prvi veliki parfem, Le Parfum, sa sandalovinom i kedrom uz apsolut tuberoze; Creed je izašao sa fužerom Iris Debonair oko engleske lavande i irisa pallida; Maison Francis Kurkdjian je u ekstraitu OUD Velvet Mood spojio oud sa breskvom i osmantusom; Acqua di Parma je u parfemu Cedro Virtuoso ukrstila virdžinijski kedar sa esencijom lešnika. Razlog za gužvu je prozaičan: jesen je najjača parfemska sezona u godini, a između početka septembra i praznika ima taman toliko vremena da parfem stigne u prodavnice, do recenzenata i u glave kupaca pre nego što počne kupovina poklona. Ko izađe u oktobru, takmiči se sa svima koji su izašli mesec dana ranije i već imaju priče o sebi. Za kupca to znači dve stvari: septembarska ponuda je najbogatija u godini, i gotovo ništa od nje se ne mora kupiti odmah — sve što izađe sada biće dostupno i za mesec dana, po istoj ili nižoj ceni.
Max Mara ulazi u parfimeriju na velika vrata
Le Parfum potpisuju Marie Salamagne i Fabrice Pellegrin, a kuća ga opisuje kao nevidljivi kaput: sandalovina i kedar omekšani apsolutom tuberoze, vanilom i benzoinom, uz italijanski limun na otvaranju. Dolazi u punjivim bočicama od pedeset, sto i sto pedeset mililitara.
Creed po ocu osnivača savremene kuće
Iris Debonair je fužer sa cvetnom sredinom, građen oko engleske lavande i francuskog irisa pallida, uz bergamot, pelen, ružičasti biber, kardamom, ambretu i amberwood. Cene u Britaniji su dvesta dvadeset funti za pedeset i trista deset za sto mililitara.
Kurkdjian spaja oud i breskvu
OUD Velvet Mood izlazi kao ekstrait, u drvenasto-voćnom ključu: oud, breskva, osmantus i akord prevrnute kože. Pakovanja su od trideset pet i sedamdeset mililitara, po dvesta dvadeset pet, odnosno trista šezdeset funti.
Acqua di Parma u kedru sa lešnikom
Cedro Virtuoso je rad Fabricea Pellegrina i oslanja se na sopstvenu ko-infuziju virdžinijskog kedra i esencije lešnika, uz kalabrijski bergamot. Kuća ga vodi kao drvenasti gurman, u četiri veličine, od dvanaest do sto osamdeset mililitara.
Frédéric Malle u septembru sa Northern Love
Novi parfem u ediciji potpisuje Bruno Jovanović: akord speculoos keksa sa cimetom i muskatnim oraščićem i šafran na vrhu, vanila i apsolut jasmina u sredini, a u bazi ulje sandalovine sa pačulijem, kožom i stiraksom.
Piramida nota je prikaz, ne recept
Spisak nota podeljen na vrh, srce i bazu izgleda kao sastav sa poleđine prehrambenog proizvoda, ali nije to. Note su opis utiska, ne popis sirovina: „breskva“ u opisu retko znači breskvu, jer se ona u parfimeriji uglavnom gradi od nekoliko molekula, a mnogo toga što stvarno stoji u formuli u opisu se nikad ne pomene. Ni podela na tri sprata nije raspored po vremenu — kompozicija se ne raspada uredno na sat vrha, tri sata srca i ostatak baze, nego se cela vreme menja u odnosima. Piramida je koristan orijentir za grubu ideju o pravcu i za poređenje dva parfema iste kuće, i tu joj se snaga završava. Kad dva parfema imaju gotovo isti spisak nota a mirišu potpuno drugačije, nije greška u spisku — spisak jednostavno nikad nije ni pokušavao da bude formula.
Sezonalnost je preporuka, ne pravilo
Podela na letnje i zimske parfeme počiva na jednoj fizičkoj činjenici i gomili navike. Činjenica je da toplota ubrzava isparavanje: na trideset stepeni isti parfem izlazi brže, jače i sa manje nijansi nego na deset, pa gusta ambrasta baza koja u novembru deluje udobno u avgustu ume da bude naporna i sebi i okolini. Sve ostalo je konvencija — citrusi „za leto“ i vanila „za zimu“ su navika tržišta, ne zakon. Praktično rešenje nije menjati parfem po kalendaru nego menjati količinu: dva potiska umesto pet leti rade isti posao. A ako vam se teški drveni parfem sviđa u julu, jedina prava provera je da ga isprskate i izađete napolje na sat vremena. Nos u prodavnici ne zna kakvo je vreme.
Vintage znači staro, ne nužno bolje
Reč „vintage“ u parfemskim oglasima obično znači samo da je flakon punjen pre neke reformulacije, i zaista ume da bude jedini način da se dođe do verzije koja se više ne pravi. Ali starost sama po sebi ne dodaje vrednost. Parfem je organska smesa i vremenom se menja — vrh prvi odlazi, pa citrusi i lakši cvetovi izblede, dok baza obično ostaje; loše čuvan flakon, na svetlu ili u kupatilu, može biti prosto pokvaren, bez obzira što je iz „prave“ godine. Zato se pri kupovini gleda više od godine: nivo u flakonu i da li je bio otvaran, boja tečnosti u odnosu na to kakva bi trebalo da bude, i miris na samom otvoru, koji kod pokvarenog parfema odaje kiselkastu notu pre svega ostalog. Dobro čuvan stari flakon je dragocen. Star flakon bez podataka o čuvanju je lutrija po ceni sigurnice.