Parfemski — Glasnik
Grasse ove nedelje otvara salu azijskim kućama, a jesenje note stižu iz azijske kuhinje
Muzej parfimerije u Grasu 26. septembra otvara galeriju sa dvadeset šest savremenih azijskih brendova — prvi put da dva velika sajamska imena i francuski muzej rade zajedno, i još jedan znak da se težište polako pomera na istok.
ostavka se otvara 26. septembra i ostaje do januara 2027. godine u Međunarodnom muzeju parfimerije (MIP) u Grasu. Iza nje stoje Cosmoprof i Esxence, dva sajma koja se inače ne udružuju, zajedno sa muzejom i kreativnom agencijom Centdegrés China. Izabrano je dvadeset šest kuća, sve iz Azije, sve savremene — dakle ne istorijski predmeti iz muzejskih fioka, nego brendovi koji danas prodaju parfeme.
Izbor mesta nije neutralan. Gras je grad koji je poslednja dva veka definisao šta uopšte znači „parfimerija“ u evropskom smislu: polja, destilerije, kuće sirovina, škola zanata. Otvoriti u njemu salu posvećenu kućama iz Kine, Koreje, Japana i okoline znači priznati da se olfaktorni rečnik više ne piše samo odavde. Ljudi iz oba sajma to su u najavi formulisali slično — da Azija prestaje da bude tržište koje kupuje i postaje sredina koja stvara sopstveni jezik mirisa. Galerija se, uz to, naslanja na veliku muzejsku izložbu o istoriji parfema u Aziji, koja ide kroz sezonu 2026/2027, pa se dobija par: istorija u jednoj sali, današnji brendovi u drugoj.
Ovo nije usamljen događaj. U prošlom broju smo pisali da je Firenca na Pitti Fragranze prvi put imala zasebnu korejsku sekciju, uz izlagače iz Japana, Kine, Tajlanda i Tajvana. U novembru se u Hongkongu održava dvadeset deveto izdanje sajma Cosmoprof Asia, koje ove godine posebno širi deo posvećen niche parfimeriji. Tri različite institucije, u tri zemlje, u razmaku od dva meseca, rade istu stvar — prave mesto za kuće koje se donedavno spominjale uzgred.
Do police se to prevodi kroz note. Analitičari iz kuće sirovina Givaudan za ovu jesen izdvajaju pirinač, susam, pandan, med, čajeve jednog porekla, kesten i šafran — dakle gurmanski smer koji izlazi iz vanile i karamele i ulazi u sastojke koji se u Evropi uglavnom jedu, a ne mirišu. Logika je ista kao kod pistaća pre dve sezone: jednom kad publika prihvati da parfem sme da miriše na hranu, pitanje je samo na čiju.
Za kupca iz našeg kraja praktična vest je skromna. Nijedna od tih kuća nema distribuciju u regionu, a muzejska postavka traje do januara — dovoljno dugo da se uklopi u putovanje, ako neko ionako ide u tom pravcu. Sitnica koja se lepo poklopila: muzej istog tog 26. septembra drži i svoju mesečnu radionicu za posetioce, a tema je baš gurmanski parfem. Traje dva sata sa vođenom posetom, popodne, i naplaćuje se trideset osam evra po odraslom i devetnaest po tinejdžeru od petnaest godina naviše, uz obaveznu rezervaciju. Ostalo je za sada čitanje i praćenje imena. Nije svaki trend stvar koju treba odmah kupiti; neki je korisnije samo prepoznati kad se za godinu dana pojavi na kutiji u komšiluku.
Kuće sve češće kopaju po sopstvenoj prošlosti
Uz azijsku priču ove nedelje ide i jedna suprotna: sve više velikih imena vadi stare formule i ugašene kuće iz arhive. Njujork tajmsov magazin T objavio je 16. septembra tekst o tome kako se uopšte vaskrsava izgubljen parfem, a najkonkretniji primer te godine je Annick Goutal. Kuća je osnovana 1981, prešla je 2011. u ruke korejskog Amorepacifica, 2018. skratila ime na samo „Goutal“, pa je prodata Interparfumsu — dogovor najavljen u maju 2025, posao zatvoren u januaru 2026, a nova era predstavljena 8. jula. Vratili su puno ime osnivačice, sveli ponudu na deset parfema među kojima su Eau d'Hadrien, Petite Chérie i Musc Nomade, obnovili staru bočicu sa rebrastim staklom, zlatnim čepom i uvećanom mašnom. Ono što nisu mogli da vrate netaknuto jesu same formule: sve su prilagođene važećim IFRA pravilima. Tu je i cela poenta talasa oživljavanja — ime, bočica i priča vraćaju se lako, miris nikad sasvim. Isti obrazac smo videli i u prethodnom broju, kad je Guerlain uz jedno od svojih najstarijih imena dopisao godinu da bi označio novu verziju. Kupac koji pamti original zato dobija nešto između omaža i prepisa, i najpoštenije je kad kuća to i kaže naglas.
Cavalli ostaje kod Interparfumsa do 2046.
Interparfums i vlasnik marke Marquee Brands produžili su 17. septembra licencu za parfeme Roberto Cavalli i Just Cavalli za punih dvadeset godina, do kraja 2046. Poslom i dalje upravlja italijanski ogranak sa sedištem u Firenci; prodaja tih parfema je u prvoj polovini godine porasla osam odsto.
Symrise zaokružio kupovinu kuće iz Grasa
Nemački Symrise završio je preuzimanje francuskog proizvođača prirodnih sirovina Floral Concept iz okoline Grasa, najavljeno u julu. Zajedno sa kućom Maison Lautier 1795 čini klaster za prirodne materijale. Cena nije objavljena.
Le Labo gradske ekskluzive vraća u prodaju do 30. septembra
Cela serija gradskih parfema Le Labo dostupna je svuda u svetu samo tokom septembra, a ove godine joj se pridružio SHIU 25, napravljen za Peking oko esencije ho drveta, sa irisom i tamjanom. Posle 30. septembra vraća se u matične gradove.
Nova marka koja na etiketu stavlja parfimera
Anecdotes by Artists, projekat kompanije Maesa, počeo je 14. septembra prodaju u Sephori sa tri parfema koje potpisuje Patricia Choux. Ideja je da svaka kolekcija bude rad jednog parfimera, bez brifa i bez uzora, uz dokumentovan postupak nastanka.
Victoria Beckham prvi put u ekstraitu
Hotel Portofino je od 9. septembra u prodaji po trista dvadeset dolara za pedeset mililitara. Peta je saradnja sa parfimerom Jérômeom Epinetteom, a na poznati bergamot dodaje divlju smokvu, šafran, akord pinot noira i crni amber.
Zašto klasici više ne mirišu kao nekad
Rečenica „nije kao nekad“ obično zvuči kao nostalgija, ali kod starih klasika je često tačna i ima dosadno konkretan razlog. Hrastova mahovina, osnova skoro svakog šipra, sadrži dve materije — atranol i hloroatranol — koje su se pokazale kao jaki izazivači kontaktne alergije. Evropska unija ih je 2017. zabranila u kozmetici, uz rok za povlačenje zatečenih proizvoda, a struka je i pre toga sama ograničila upotrebu. Posledica nije nestanak mahovine nego njena prerađena verzija: miris je prepoznatljivo isti, ali tanji, jer se u čišćenju gubi i deo onoga što je pravio dubinu. Zato su parfemi poput Mitsoukoa, Miss Dior ili Chanela N°19 kroz decenije morali da se prepisuju, ponekad više puta. Nije reč o štednji ni o zaveri protiv ljubitelja — pravila se pišu zbog ljudi koji od tih materija dobiju osip. Korisno je znati samo toliko: kad uporedite flakon iz osamdesetih sa današnjim, ne porede se dobra i loša verzija, nego dva različita regulatorna vremena.
Oud i sandalovina: zašto se drvo meri kao metal
Agarovo drvo, kod nas poznatije kao oud, ne raste kao mirisna sirovina — nastaje tek kad se stablo iz roda Aquilaria inficira i počne da luči smolu kao odbranu. Zaraženo je malo stabala, a ono najbolje je decenijama staro, pa se cena po kilogramu kreće od nekoliko hiljada dolara za obične komade do iznosa kakvi se inače vezuju za plemenite metale kod retkih klasa. Sandalovina ima drugu priču sa istim ishodom: mizorska varijanta je zbog prekomerne seče pod strogom kontrolom države, pa se industrija u velikoj meri prebacila na australijske plantaže. Otud i ono što se vidi u prodavnici — većina parfema sa oudom na etiketi ne sadrži destilat agarovog drveta nego kombinaciju sintetike i drugih smola koja pogađa utisak, dok prava sirovina ide u male doze i u vrlo skupe serije. Ni jedno ni drugo ne znači da je parfem loš; znači samo da reč na kutiji i sadržaj u bočici nisu isti podatak.
Parfem za kosu nije parfem prsnut u kosu
Kosa je zahvalan nosilac mirisa — vlakna ga hvataju i drže duže nego koža, pa se trag oseti pri svakom pokretu glave. Problem je u tome što obična parfemska voda ima visok udeo alkohola, a on isušuje vlas i skida joj ono malo prirodne masnoće koja je drži elastičnom. Zato posebni mirisi za kosu imaju drugu osnovu: uglavnom vodenu ili uljanu, sa tragom alkohola ili bez njega, često uz sastojke koji kosu neguju. Ako nemate takav proizvod, najjednostavnije rešenje je prskanje sa veće udaljenosti ili na četku pa provlačenje kroz kosu — tako se ne natapa jedno mesto. I jedna praktična sitnica: miris na kosi traje do sledećeg pranja, pa je razumno prskati manje nego na kožu, osim ako ne želite da vam se parfem od jutros meša sa onim od sinoć.